Osteoartritis – kada koleno “šalje signal” da mu je potrebna pomoć
Bol u kolenu mnogi ljudi dugo pokušavaju da objasne umorom, godinama, promenom vremena ili prolaznim opterećenjem. Često se kaže da je to “normalno za te godine”, pa se tegobe trpe mesecima, nekad i godinama, sve dok običan odlazak do prodavnice, penjanje uz stepenice ili ustajanje iz stolice ne postanu ozbiljan napor. Upravo tako najčešće počinje priča o osteoartritisu.
Osteoartritis je najčešća degenerativna bolest zglobova i jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi javljaju ortopedu zbog bolova u kolenu, kuku, šakama ili kičmi. Suština problema je u tome što se zaštitna zglobna hrskavica, koja omogućava da se kosti glatko kreću jedna preko druge, postepeno troši. Kada hrskavica postane tanja, neravna ili delimično nestane, opterećenje se prenosi direktnije na kost, a tada se javljaju bol, ukočenost, otok i sve veće ograničenje pokreta. To je proces koji obično napreduje polako, ali s vremenom može značajno da promeni kvalitet života.
Kako nastaje osteoartritis
Osteoartritis ne nastaje preko noći. Najčešće se razvija godinama, kao posledica postepenog habanja zgloba, ali to habanje nije uvek samo posledica starenja.
Veliku ulogu imaju telesna težina, ranije povrede, operacije meniskusa ili ligamenata, dugotrajno preopterećenje na poslu, deformiteti nogu poput “krivih kolena”, kao i genetika. Svaki kilogram viška dodatno opterećuje kolena, a kada se to ponavlja hiljadama puta dnevno, zglob postepeno počinje da popušta. Kod nekih ljudi prvi znak je jutarnja ukočenost, kod drugih bol pri ustajanju, a kod trećih osećaj da koleno “više nije isto” i da ne trpi ono što je ranije bez problema podnosilo.
Važno je razumeti da bol ne mora uvek da bude u skladu sa snimkom. Nekada rendgen izgleda loše, a pacijent još funkcioniše relativno dobro. Nekada je obrnuto — promene nisu dramatične, ali su tegobe izražene. Upravo zato pregled ortopeda ima veliku vrednost, jer se ne leči samo snimak, već čovek i njegove svakodnevne tegobe.
Može li osteoartritis da se spreči ili uspori
Ne možemo uvek potpuno sprečiti osteoartritis, ali ga vrlo često možemo usporiti.
Najvažnije je održavati telesnu težinu u granicama koje zglob može da podnese. Zatim dolazi redovna fizička aktivnost. To ne znači iscrpljivanje i forsiranje, već pametno kretanje. Mišići natkolenice i mišići oko kuka imaju ogromnu ulogu u rasterećenju kolena. Kada su jaki, zglob trpi manje opterećenje.
Najčešće preporučujem aktivnosti kao što su hodanje u umerenoj meri, vežbe jačanja, bicikl, plivanje i vežbe pod nadzorom fizioterapeuta. Ono što obično pogoršava tegobe jesu nagli pokreti, dugotrajno čučanje, često penjanje uz stepenice pod opterećenjem i aktivnosti sa udarima, skokovima i trčanjem po tvrdoj podlozi.
Koje su neoperativne metode lečenja
Dobra vest je da operacija nije prva stanica i da veliki broj ljudi može dugo da funkcioniše uz pravilno vođeno neoperativno lečenje.
Najčešće se kombinuju fizikalna terapija, program ciljane vežbe, kontrola telesne težine i lekovi protiv bolova ili upale kada su potrebni. Kod određenih pacijenata mogu pomoći i intraartikularne injekcije, kada se lek ili druga terapijska supstanca daje direktno u zglob.
Cilj ovih metoda nije da vrate izgubljenu hrskavicu, već da smanje bol, poprave pokretljivost i odlože trenutak kada operacija postane neophodna. Kod mnogih pacijenata to može doneti vrlo pristojan kvalitet života tokom dužeg perioda. Preporuke ortopedskih smernica upravo zato naglašavaju značaj vežbanja, redukcije telesne težine i neoperativnih metoda pre razmatranja zamene zgloba.
Kada je vreme za operaciju
Najčešće pitanje nije da li je rendgen loš, već koliko je svakodnevni život postao ograničen.
Vreme za operaciju obično dolazi kada bol postane svakodnevan, kada remeti san, kada je hodanje ozbiljno ograničeno, kada stepenice postaju veliki problem i kada neoperativne metode više ne daju zadovoljavajući rezultat.
Drugim rečima, ne operiše se samo koleno — operiše se izgubljena funkcija. Ako čovek zbog bola prestaje da se kreće, dobija na težini, gubi mišiće, postaje nesiguran u hodu i počinje da menja čitav način života, tada treba ozbiljno razgovarati o operativnom lečenju.
Kod uznapredovalog osteoartritisa kolena najčešća operacija je totalna endoproteza kolena, odnosno zamena oštećenih zglobnih površina implantom.
Pregled je važniji nego što mnogi misle
Najveća greška je čekati predugo.
Mnogi se jave ortopedu tek kada bol postane gotovo nepodnošljiv i kada su mesecima ili godinama već promenili način hoda, opteretili drugi zglob ili dodatno oslabili muskulaturu.
Što se ranije postavi prava dijagnoza, veće su šanse da se tegobe drže pod kontrolom i da se pronađe pravo vreme za lečenje. Zato kod bola u kolenu nije dovoljno samo pretpostaviti da je u pitanju “artroza”. Potreban je pregled, klinička procena i odgovarajuća dijagnostika, najčešće rendgenski snimak, a po potrebi i dodatne analize.
Ako vas koleno već neko vreme upozorava da nešto nije u redu, nemojte čekati da bol počne da upravlja vašim životom. Prvi korak nije operacija — prvi korak je pregled kod ortopeda.